Preventivni pregledi dojke- prof.dr Dragana Bogdanović-Stojanović, specijalista radiolog

Karcinom  dojke je najčešći maligni tumor kod žena. Po stopi oboljevanja od raka dojke Srbija je na 12 mestu od 40 zemalja  Evrope . Po podacima koje je 2020 godine objavio GLOBOCAN u Srbiji godišnje oboli od raka dojke 6725 žena a umre 2342 .  Po stopi smrtnosti smo  na prvom  mestu u Evropi iako je rak dojke  izlečiv u preko 90% slučajeva ako se otkrije i leči na vreme.

Neke dileme vezane za  temu prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, pokušaće da vam razjasni   prof. dr Draganom Bogdanović- Stojanović , specijalista radiologije, članica stručnog veća Ženskog centra Milica.

Kada govorimo o prevenciji karcinoma  dojke akcenat se stavlja na ranom otkrivanju. Međutim, mnoge žene još uvijek izbjegavaju odlazak na pregled kod lekara sve dok se ne pojave prve tegobe. Što je glavni razlog tome?

Skrining, tj pregled koji se radi kod žena koje nemaju nikakve tegobe je jedini način uočavanja promjena u najranijem stadijumu, a dokazano smanjuje smrtnost od ove opake bolesti za 30 %. Ovakav način pregleda je ustrojen Nacinalnim programom, zahteva potpunu involviranost države I neophodno je da se uspeh programa uključi kompletno društvo, sa naročitim osvrtom na medije. Čim se jave prve tegobe borba sa bolešću je sve teža. Žene izbegavaju odlazak kod lekara jer svest o značaju zdravlja nije stigla do te tačke da to prihvate kao normalno. Ja to volim da poredim kao odlazak kod frizera. Koliko puta godišnje žena ode kod frizera ili kozmetičara? Zašto bi onda odlazak kod lekara problem. Drugi razlog je što se žene još uvek stide  određenih bolesti a ne bi trebalo niti  da se stide bolesti niti da svoje zdravlje zanemaruju.

Treba naglasiti da je Nacionalnim skriningom obuhvaćena dobna grupa od 50-69 godina jer je  tada najveća učestalost karcinoma dojke. Nažalost u dobnoj grupi ispod 50 žene takođe oboljevaju, a tada su tumori često I biološki agresivniji te je neophodno da žene same odlaze na svoje rutinske kontrole već od 30te godine naročito ako su nešto primetile.

Takođe žene posle 69te godine života treba da se javljaju bar jednom u 2 godine na rutinske preglede.

Obično se kao prvi znaci karcinoma dojke pominju čvorići. Postoji li još neki znaci kod samopregleda koji mogu ukazati na ovo oboljenje i koliko je važan samopregled?

Kod nas vlada mišljenje da rak ne boli što nije tačno jer izvjestan procenat maligniteta, oko 30% ima bolnu manifestaciju,pa ovaj simptom – izuzev ako nije kratkotrajan i vezan za predmenstrualnu fazu, ne treba ignorisati. Drugi najčešći razlog zbog kojeg se žene obraćaju lekaru, jesu čvorići koje napipaju pod prstima Svaka promjena na dojci nije zloćudna. Postoje oboljenja koja nisu tumori, na primjer, najčešće ciste, upale i slično, a tumori dojke mogu biti dobroćudni i zloćudni.

Curenje iz bradavice treba da privuče pažnju ali ni to ne znači da je u pitanju maligna promjena. U svakom slučaju, svaku promjenu na dojci mora da provjeri usko specijalizovani lekar. Samopregledi imaju svoju funkciju samo ako žena ide na redovne preglede kod lekara koji se bavi ovom oblašću. Dokazano je velikom studijom da oslanjanje na samo samopreglede ne smanjuje smrtnost, jer se promene najčešće primete već u odmakloj fazi. Idealno je da se žena javi na pregled pre bilo kakvih simptoma.

Kada treba početi sa redovnim pregledima? 

Kada govorimo o preventivi kod žena koje nemaju nikakvih simptoma pregled treba raditi jednom godišnje. Ultrazvučni pregled dojki treba raditi već oko 30 godine života jednom godišnje ako lekar drugačije ne odredi. Sa mamografijom, “zlatnim standardom”  za otkrivanje raka dojke, treba početi sa 40 godina. Tada se radi takozvana bazna mamografija, a zatim se  pregledi obavljaju svake 2-3 godine, u zavisnosti od tipa tkiva, a izmedju mamografskih pregleda, potrebno je godišnje raditi UZ preglede.

Uvek se postavlja pitanje zašto mamografija? Odgovor je jasan, mamografija otkriva prapočetak tumora, tzv in situ tumor koji je još na nivou kanalića,  za razliku od UZ koji definiše invazivni tumor. Ove metode se međusobno dopunjuju I obezbeđuju maksimalnu sigurnost.

Strah od bolne mamografije bi svakako trebao da bude minorizovan danas postojanjem sve većeg broja digitalnih aparata, kao I 3D mamografijom (mamografija sa tomosintezom) koja podrazumeva snimanje milimetarskih slojeva tkiva dojke, a koja je potpuno bezbolna.

S obzirom na vrste kancera da li je moguće da se bolest ipak razvije između dva godišnja pregleda?

Moguće je.Uvijek postoji rizik posebno u određenim slučajevima pa je zato veoma važno ko vrši pregled odnosno kome poveravate svoje zdravlje.

Koji su faktori rizika za dobijanje karcinoma dojke?

Nastanak raka dojke je multifaktorijalan, a uzroci se uslovno govoreći mogu podeliti na one na koje možemo da utičemo i one na koje ne možemo.

Faktori na koje ne  možemo da utičemo:

1. GODINE: što su starije žene, veća je šansa da se oboli od raka dojke tako da je najveća učestalost između 50-65 godine života. Nažalost najveći broj smrti od onkoloških oboljenja je upravo od raka dojke u dobnoj grupi od 25-44 godine, usled biološke agresivnosti tumora sa jedne strane i odsustva svesti da se ova vrsta tumora može desiti u ovom periodu.
2. NASLEĐE: 5-10% žena sa dijagnozom raka dojke ima nasledni rak dojke koji se karakteriše prisustvom promena, koje se nazivaju mutacijama na tzv. BRCA 1 i BRCA 2 genima; ove promene se nasleđuju od oca ili od majke i nose poveċani rizik od nastanka raka dojke i jajnika tokom celog života (50-85% za rak dojke i 20-40% za rak jajnika).  Povećan rizik imaju žene koje imaju u porodici obolele od raka dojke i to majku, baku, sestru,  tetku, ali i sa muške strane, naročito obolele muške članove porodice koji imaju veću genetsku ekspresivnst.
3.  MAMOGRAFSKI DENZITET TKIVA DOJKE:  dojka koja ima veću gustinu tkiva ima veću šansu za razvoj karcinoma dojke, a sa druge strane se ti tumori teže otkrivaju, pa ove žene sem mamografije moraju da rade i ultrazvuk i magnetnu rezonancu.

5. LIČNA ANAMNEZA: prethodni rak dojke povećava šansu za razvoj u kontralateralnoj dojci, kao i biopsijom dokazana prekancerozna stanja tkiva dojke.

Zračenje sredogruđa u periodu mladosti, a zbog onkoloških oboljenja, najčešće Hodgkin limfoma takođe značajno povećava rizik od karcinoma dojke.

Faktori na koje možemo da utičemo

1. TELESNA TEŽINA: gojaznost povećava rizik od oboljevanja raka dojke obzirom da je u masno tkivo rezervoar estrogena koji vrši dodatni, negativni uticaj na tkivo dojke.
2. HORMONSKA TERAPIJA: nekontrolisano uzimanje hormonske terapije, bez prethodne provere tkiva dojke može da dovede do ubrzanja rasta hormonski zavisnih tumora. Sama hormonska terapija vođena timom stručnjaka i pažljivo, personalno određena, neće od zdrave ćelije stvoriti bolesnu.
3. STRES: nemerljivi faktor koji utiče na razvoj karcinoma dojke, hemija koja remećenjem hormonalne ravnoteže stvara promene u tkivu dojke.

Kako još mogu da se snimaju dojke?

Zbog straha od mamografije žene često odlaze na magnetnu rezonancu što svakako nije deo dijagnostičkog algorima jer mamografija daje informacije koje su nezamenljive.

Magnetna rezonanca se koristi u posebnim slučajevima, kada to indikuje lekar koji je upućen u indikacije. Vrlo je važno I da tumačenje obavlja radiolog koji ima ekspertizu u tumačenju sa rutinskim pregledima kojih po preporukama treba da bude oko 1000 godišnje uz poznavanje I mamografije I UZ dojki.

CT pregled se ne koristi u vizualizaciji ranih promena u dojkama. Ima svrhu samo u određivanju stadijuma bolesti kada se indikuje snimanje abdomena I pluća.

Često žene bespotrebno u svrhu dijagnostike rade markere za dojku (Ca 15-3) koji NIKADA ne otkrivaju ranu, izlečivu fazu bolesti, već samo mogu da ukažu na metastatsku proširenost ako su vrlo povišeni, a normalne vrednosti ne moraju da isključe prisustvo tumora.