Ženski centar Milica se izborio da dve inovativne terapije za lečenje karcinoma dojke budu na Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja RFZO-a,
Posle dve godine izuzetnog zalaganja Ženskog centra Milica da inovativne terapije za lečenje metstatskog HR+HER2-raka dojke i ranog HER2+raka dojke kod žena sa visokim rizikom od relapsa bolesti, budu na Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja RFZO-a, to se uspešno i završilo. Centralna komisija za lekove je na sednici održanoj 18.02.2022. godine donela odluku da se na Listu lekova stave 26 lekova od 16 kompanija, gde su se našle i terapije
za lečenje karcinoma dojke: lekovi Ibrance (INN: palbociklib), Kisqali (INN: ribociklib), Faslodex (INN: fulvestrant) i Perjeta (INN: pertuzumab), kao i lek Akynzeo (INN: palonosetron/netupitant), koji se koristi u prevenciji mučnine i povraćanja kod pacijentkinja sa karcinomom dojke na hemioterapiji
Ostali lekovi se odnose na:
-za lečenje dijabetesa
-za lečenje teške srčane insuficijencije
-za lečenje sekundarno progresivne multiple skleroze:
-za lečenje hepatitisa C
-za profilksu krvarenja kod bolesnika sa teškim oblikom hemofilije
-za lečenje hronične limfocitne leukemije i Mantle ćelijskog limfoma
-za lečenje kolorektalnog karcinoma
-za lečenje karcinoma bubrega
-za lečenje karcinoma jajnika, jajovoda i peritoneuma:
-za lečenje karcinoma pluća:
-za lečenje karcinoma štitne zlezde:
-prevencija karcinoma grlića materice: HPV vakcina Gardasil 9
Svih 26 navedenih lekova će se obezbeđivati osiguranim licima u potpunosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pri čemu će se lekovi za lečenje dijabetesa i srčane insuficijencije izdavati u apotekama bez participacije, tj. bez učešća osiguranih lica, dok su ostali lekovi namenjeni za tzv. bolničku primenu.
Na kraju moramo postaviti neizbežno pitanje: Da li je moralo da se čeka 2 godine na terapiju koja se od 3-5 godina uspešno primenjuje za lečenje raka dojke kod pacijentkinja u regionu?
Naravno da ne, borba protiv raka mora biti nacionalni prioritet na način koji je država pokazala u borbi sa covidom, kada su u izuzetno krtkom roku sve vakcine i terapije bile dostupne za lečenje pacijenata. Predstavnici Udruženja pacijenata moraju imati svoje mesto u državnim telima gde se prave strategije za borbu protiv raka i gde se o kvalitetu lečenja i života onkoloških pacijenata odlučuje.