TUMOR MARKERI / mr Jelena Vikić, spec. med.biohemije , subspec. lab. endokrinologije

    Tumor markeri su supstance koje se stvaraju u tumorskim ćelijama ili ih proizvodi organizam kao odgovor na prisustvo karcinoma, ali ih može stvoriti i zdravo tkivo, u uslovima poremećene homeostaze tj. biološke ravnoteže.

Da bi marker bio pouzdan dijagnostički parametar, morao bi da ima maksimalnu specifičnost, što znači da se stvara i identifikuje samo u tumorskoj ćeliji i maksimalnu osetljivost, što bi podrazumevalo da se detektuje u veoma malim koncentracijama, na samom početku promena. Poznato je da ni jedan nema tu osobinu, tako da povećane vrednosti možemo dobiti kod zdravih, kao i normalne vrednosti kod bolesnih ispitanika. Takođe koncentracija tumor markera ne mora biti ekvivalentna veličini tumorske promene i jedan rezultat nema veliki značaj, te se s toga predlaže serijsko određivanje na vremenski period, po mogućnosti u istoj laboratoriji i istom metodom, da bi se utvrdio rast ili pad koncentacije i na taj način dobila jasnija slika o tome  da li je neki proces tranzitoran ili napreduje, kao i da li se adilo o lažno pozitivnom rezultatu .

Zaključak je da tumor markeri nisu idealan dijagnostički parametar, te se nikad ne interpretiraju izdvojeno, niti se određuju u rutinskoj i skrining dijagnostici. Rade se po nalogu kliničara, koji ima određenu sumnju da se u nekom tkivu ili organu dešavaju  patološke promene i uključuje dodatne dijagnostičke procedure, zaključno sa patohistološkim nalazom, koji daje najrelevantniju potvrdu karcinoma, ukoliko isti postoji.

Tumor markeri se, dakle, koriste kao deo dijagnostike, uz druge dijagnostičke procedure, ali prvenstveno u praćenju efikasnosti terapije, kod dijagnostikovanog karcinoma, za otkrivanje ranih metastatskih promena i kao pomoć za utvrđivanje primarnog karcinoma kod masovnih tumora, gde to nije jednostavno uraditi na drugi način.

Zbog svega navedenog se ispitanicima preporučije, isključivo, stručno vođenje celog procesa, od upućivanja na dijagnostiku do postavljanja ili isključivanja dijagnoze, tj. svaki korak mora biti pod nadzorom lekara, da bi isključili pogrešno interpretiranje rezultata i sve loše posledice do kojih ono može dovesti.

mr Jelena Vikić

spec. med.biohemije

subspec. lab. endokrinologije