Učešće na beogradskom Ignite„UKLJUČI SE online 9“
Beogradski Ignite „UKLJUČI SE online 9“, koji su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu“, održan je 9. novembra 2021. godine. Usled epidemiološke situacije, deveti Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju održan je na online platformi, a njegovu organizaciju podržala je Švajcarska Konfederacija.
Cilj ovog događaja bio je da kroz petominutne prezentacije učesnika/ca osvetli različite aspekte socijalnog uključivanja, te da na taj način ukaže na položaj ranjivih grupa, kao i da pojedinačnim primerima motiviše i podstakne druge da se i sami uključe ili pokrenu sopstvenu akciju. Na taj način, Ignite već tradicionalno nastoji da inspiriše pojedince i pojedinke da daju svoj doprinos stvaranju ravnopravnog društva za sve građane i građanke.
Vesna Bondžić je osnivačica i predsednica udruženja Ženski centar „Milica“, sa više od 11 godina posvećenosti u oblasti zastupanja prava i pružanja podrške osobama obolelim od karcinoma. Njena misija je da obolelim ženama pruži neophodnu vaninstitucionalnu podršku i da se zalaže za dostupnost dijagnostike i lečenja inovativnim terapijama svakoj ženi u Srbiji. Dobitnica je Nacionalnog priznanja za životno delo za izuzetan doprinos u borbi protiv raka dojke u Srbiji kao i Virtus nagrade za individualni doprinos filantropiji, dok je Udruženje dobitnik Povelje „Kapetan Miša Anastasijević”. Vesnin rad je poznat i u regionu, a ona živi i radi u Beogradu.
NISMO DALE DA NAS RAK DEFINIŠE – POSTALE SMO SIMBOL POBEDE NAD BOLEŠĆU
Objavljeno 13.12.2021.
Transkript govora Vesne Bondžić na 44. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 9” (9. novembar 2021. godine)
Da li ste nekad osetili mrak, bili u njemu? Da li vas je bio strah kad niste mogli da nađete izlaz? Da li ste na trenutak ostali bez daha pri pomisli da ste zaboravljeni i sami u tom mraku?
Ja jesam, bila sam u njemu sa svojih 39 godina. Moj mrak je čak imao ime – zvao se rak dojke. Rak je najteži mrak u kome se nađeš bez podrške, bez plana i upozorenja i dok se pitaš zašto baš ja, imaš potrebu da ti neko objasni u čemu si, koliko to traje, ima li puta i šta treba da radiš da izađeš iz tog mraka. Neko ko će ti bar na tren stisnuti ruku i reći ne brini, proći će, nije on jači od tebe. Imaš tada želju da se skloniš na neko bezbedno mesto, da se sklupčaš kao dete u maminom krilu i isplačeš, nadajući se da je to bio samo ružan san i da će proći. Ono što pred tvojim očima jedino prolazi brzinom svetlosti jeste tvoj život, tada shvatiš da je tih 39 godina zapravo majušna iskrica na tvome dlanu i da je to malo svetlo sve što imaš i čime možeš da se boriš protiv nekog ko se nastanio u tvojim grudima i grize, napada i preti da se proširi tvojim telom.
Tada se suočavaš sa svojim strahovima i, zapravo, tada počinješ najsnažnije da se boriš, ustaješ, padaš, ponovo ustaješ i ideš napred i uvek samo napred. Dok čuvaš tu iskricu na dlanu, obećavaš sebi da ćeš pobediti jer veruješ svom timu lekara, veruješ u sebe, jer je život jedno čudo za koje se vredi boriti i nije fer da sad odustaneš, kad toliko toga još treba da uradiš i kažeš. Boriš se, iako znaš da posle te borbe više ništa neće biti isto, jer ti više nisi ista.
I nisi – jača si, zahvalnija za novu šansu da živiš, voliš, smeješ se, deliš, inspirišeš i tada ne želiš samo da odeš i da se više nikada ne okreneš. Naprotiv, želiš da to svoje iskustvo podeliš s drugima kako bi ih ojačala i ohrabrila. Želiš da im kažeš da ima života posle dijagnoze – i te kako ima! Biraš da budeš svetlo u njihovom mraku, pružena ruka, glas koji će im reći da nisu same. Jer i nisu – tu su žene slične meni i tebi, naše Milice, hrabre smo i neustrašive kad je najteže i najjače smo kad smo zajedno. Inspirišemo nove da se bore, jer je život lep i vredan borbe, jer je porodica naša snaga i razlog da izdržimo sve.
Mi jednostavno nismo dale da nas rak definiše. Iako smo ga imale, on nikad nije imao nas i zato nismo postale simboli bolesti, već simboli pobede nad bolešću. Tu smo, u prvim redovima, da pomognemo – kao podrška porodici koja ne zna kako i zdravstvenom sistemu koji nema dovoljno kapaciteta da izdrži. Ali, iako smo svetlo mnogima, nismo dovoljno jake da same oteramo mrak u kome godišnje 1.600 nečijih ćerki zauvek nestane. Kako bi njihovi životi postali prioritet u Srbiji, formirale smo udruženje Ženski centar „Milica“ i ujedinile se u mrežu hrabrih žena od Subotice do Vranja. Trenutno radimo na nacionalnom kol-centru za iskustvenu podršku i na platformi za onlajn konsultacije s ekspertima. Zajedno se borimo za jednaka prava na lečenje svake žene u Srbiji, da nijedna od njih više nikada ne čeka na dozvolu za terapiju da bi živela život dostojan ljudskog bića.
Naše ruke su pružene ka vama koji pravite strategiju u borbi protiv raka, vama koji odlučujete, vama koji ste nas edukovali kroz Akademiju za pacijente kako bismo uz iskustvo imale i znanje da pomognemo. Uključite nas u tim, jer su nam bez vas ruke vezane. Samo zajedno možemo pobediti mrak.
Nemojte nikad zaboraviti: nije dovoljno samo živeti, kako reče leptir, za to je potrebno malo cveća, malo sunca i malo slobode.
Kliknite da preuzmete Ignite prezentaciju Vesne Bondžić (.pdf).
