Osteoporoza (osteoporosis)

Osteoporoza je sistemska bolest koštanog tkiva koja se odlikuje malom koštanom masom i mikroarhitektonskim gubitkom koštanog tkiva. Kosti postaju krte i sklone prelomima.

Poslednjih decenija osteoporoza je u stalnom porastu iz više razloga – produžen životni vek, upotreba lekova koji utiču na koštanu masu (gliko-kortikosteroidi…), veći broj ginekoloških operacija sa jatrogenom menopauzom, savremen način života.Ona dobija razmere epidemije. U SAD gde je zdravstvena eggzistencija najbolja, od osteoporoze boluje više od 20 miliona stanovnika (tj. oko 30% žena preko 50 god. sa preko 1,6 miliona osteoporotičnih preloma godišnje).

Najveći socijalno-ekonomski problem su prelomi kuka sa značajnom smrtnošću u prvoj godini 12-20% i velikim invaliditetom (preko 50%).

Koštana masa se tokom života postepeno menja prolazeći kroz tri faze.Prva faza je tokom detinjstva i adolescencije kada se ostvaruje maksimum koštane mase (koštani pik) do oko 20-30 god. života. Maksimum koštane mase zavisi od većeg broja faktora , najvećim delom (60-80%) od nasleđa. muškarci imaju znatno veću koštanu masu os žena. Pripadnici pojedinih rasa imaju veću koštanu masu (crnci). Ishrana, fizička aktivnost,životne navike (pušenje,alkohol) takođe značajno utiču nan postizanje maksimalne koštane mase. posle perioda bez znatne promene koštane gustine koji traje 10-20 god. počinje postepen gubitak koštane tine zbog starenja. Ubrzan koštani gubitak nastaje u menopauzi zbog smanjenja nivoa estrogena.

Veći broj bolesti i stanja može dovesti do smanjenja koštane mase i prema uzroku osteoporoza se može podeliti na primarnu i sekundarnu. Primarna osteoporoza je postemenopauzalna i senilna. Sekundarna osteoporoza se javlja u toku endokrinih bolesti (hipertireoza, hiperparatireodizam,diabetes mellitus), kod upotrebe određenih lekova (glikokotrikosteroidi) viže od 7,5 mg prednizolna viže od 6 meseci, antikonvilziva, MTX, hroničnih bolesti (reumatoidni artritis), hematoloških bolesti, hroničnih bolesti creva, bubrežne insuficijencije, dugotrajne imobilizacije…

Bolest je obično bez simptoma a kada se jave oni su znak uznapredovanog oboljenja i obično su posledicanastalih preloma. Obično naglo nastaje bol u kičmenom stubu koji se pojačava pri kretanju koji je posledica patološkog preloma pršljena. Prelom nastaje na manju traumu ili podizanje tereta a nekad i spontano. Kod postmenopauzalne osteoporoze najčešće nastaje prelom kičmenih pršljenova, a kod senilne češće prelom kuka ili podlaktice. Kao posledica prelom anastaju deformiteti kičmenog stuba sa formiranjem gibusa i gubitkom visine više centimetara (što može biti znak bolesti).

Dijagnoza osteoporoze se postavlja merenjem koštane gustine – osteodenzitometrijom. Jako uznapredovala osteoporoza se može dijagnostikovati i Rtg snimanjem mad ase i tada preporučuje osteodenzitometrija radi praćenja efekta lečenja. Na Rtg snimku je moguće otkriti smanjenje koštane mase tek akada ono iznosi najmanje 30%. DEXA metoda se smatra Zlatnim standardom z arano otkrivanje osteoporoze i praćenje rezultata lečenja. Ovu metodu predlaže SZO a bazirana je na niskoenergetskom X zračenju (dvoenergetska absorpciometrija X zraka). Trajanje pregleda iznosi manj eod 5 min, a doza zračenja je minimalna – 100 puta manja od doze pri snimanju pluća tako da se i deca mogu pregledati. Pregledom se dobija koštana gustina BMD u g/cm² i odstupanje izraženo u % i standardnim devijacijama od gustine zdrave mlade osobe 20-30 god. – T – score. Odstupanje od očekivane za pol i godine se izražava Z – scorom (važan kod dece). Merenje se vrši na lumbalnoj kičmi od L1 do L4 i kuku, ređe podlaktici. Mineralna gustina koja je manja od – 2,5 standardne devijacije od one kod maldih osoba (T- score) definiše osteoporozu.

Cilj lečenja je sprečavanje fraktura – preloma ili ponavljanje preloma ako se već jednom dogodio. U tom cilju potrebno je otkrivanje visokorizičnih osoba (pre svega žena) i upućivanje na osteodenzitometrijski pregled. Glavni faktori rizika za osteoporozu su – deficit estrogena (rana menopauza – pre 45. god, odstranjenje oba jajnika) – terapija glikokortikoidima više od 7,5 mg dnebno duže od 6 meseci – hronična primena drugih lekova koji utiču na kostnu masu (antikonvulzivni, heparin, MTH) – porodična anamneza za osteoporozu, prelom kuka – hipertireoza, hiperparatireoizam – hronična zapaljenska oboljenja (reumatoidni atrritis) – hronična bubrežna insuficijencija, – duga imobilizacija – podatak o prethodnoj frakturi, – životne navike (pušenje, alkoholizam, nedovoljno unošenje kalcijuma putem ishrane, rigorozne dijete, malo kretanja), mala telesna masa, gracilna konstitucija.

Lečenje osteoporoze je farmakoliško i nafarmakološko. Čak i više nego u nekim drugim bolestima može se reći da je prevencija prvi pristup u lečenju osteoporoze. Edukacija stanovništva, pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje, naročito kod osoba sa rizikom mogu značajno smanjiti posledice bolesti naročito nastanak preloma kostiju. U prevenciji osteoporoze neophodna je upotreba dovoljnih količina hrane bogate kalcijumom ( pre svega mleka i mlečnih proizvoda) naročito kod dece i u mladosti uz dovoljno kretanje i fizičku aktivnost.

Za farmakološko lečenje koriste se dve vrste lekova – antirespiratorni (zaustavljaju gubitak košane mase) – koštani formeri (povećanje koštane mase) uz suplementaciju kalcijuma i vitamina D.

Sastavni deo lečenja osteoporoze je i primena fizikalne terapije. Ciljevi fizikalne terapije kod ovih bolesnika su da održi aktivnost i pokretljivost, jer je poznato da je pokret glavni stimulans za održavanje pozitivnog metabolizma u kostima. zadaci kineziterapije su da se ispravi povijen stav bolesnika, tj. da se povrati normalna postura tela, postigne ispravna šema hoda i poboljša koordinacija pokreta. Jedan od važnih ciljeva je smanjiti bol kod bolesnika sa težom osteoporozom zbog čega se primenjuju analgetske procedure – TENS, galvanske, diadinamičke, srdnjefrekventne struje sa terapijskim dejstvom niskofrekventne modulacije ( Horizontalan terapija). Magnetoterapija se upotrebljava kao fizički agens za koji je dokazano da dovodi do povećanja koštane gustine. Blaga hidro i ručna masaža koriste se za popuštanje mišićnog spazma i zajedno sa drugim fizikalnim agensima predstavlja uvodne procedure za primenu kineziterapije koja je glavni i najznačajniji deo fizikalne terapije bolesnika sa osteoporozom. Jedino teži trenin i vežbe sa otporom dovode do povećanja koštane gustine.

Bolesnici sa smanjenom koštanom masom ponekad treba da koriste pomagala kao što su štake, štap, razni pojesevi i mideri. Korisna je primena zaštitnih jastučića za kukove koji sprečavaju frakture prilikom pada.

Dr Darinka Srećković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

 

 OSTEOPOROZA I VEŽBE

Svakodnevne fizičke aktivnosti kao što su  pešačenje, plivanje,vožnja bicikle i vežbe istezanja mišića, preduslov su zdravog života uopšte, ali su posebno značajne u prevenciji osteoporoze, kako bi se sprečio gubitak koštane mase. Vežbe daju dobre rezultate jedino ukoliko se rade redovno .

Koje vežbe i koliko često?
Nudimo vam neke od vežbi koje su korisne za očuvanje zdravlja vaših kostiju.

PROGRAM VEŽBI ZA OSTEOPOROZU

 

1 . Zagrevanje: Hodajte u mestu 2 – 3 minuta.

2. Vežba disanja: U sedećem položaju udišući raširite laktove prema van, spojite lopatice. Izdišući ruke vratite ispred sebe. Vežbu ponovite 10 puta.

 

3. Stisnite šake u pesnicu (ili uzmite tegove od 0.5 – 1 kg). Ruke podignete ispred sebe, raširite , skupite i spustite. Vežbu ponovite 10 – 15 puta .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. Ležeći na leđima istežite ruke prema gore a noge prema dole. Zadržite položaj 6 sekundi.

Vežbu ponovite 10 puta.

 

5. Savijete noge u kolenima, laktovima koji su u položaju pod uglom od 90 stepeni oduprite se o podlogu, udišući zategnete trbušne mišiće i mišiće zadnjice i podignete zadnjicu i donji deo leđa od poda, zadržite 6 sekundi.

Vežbu ponovite 10 puta.

 

6. Udahnite, uvucite trbuh i rukama se podignite prema kolenima da leđa ostanu pritisnuta uz podlogu i zadržite položaj 6 sekundi. Vežbu ponovite 10 puta.

 

7.  Iz upora klečećeg (četveronožni položaj) podignete jednu nogu do ravnine sa telom. U tom položaju zadržite 6 sekundi.

Vežbu ponovite 10 puta sa svakom nogom.

Napomena: Oko gležnja možete staviti teg od 1kg.

 

 

 

 

 

 

8. Zauzmite ležeči položaj. Udahnite, podignite desnu ruku i levu nogu od podloge, ostanite u tom položaju 6 sekundi.

Vežbu ponovite 10 puta sa svake strane.

9. Vežba ravnoteže. Stanete naspram zida, podignete se na jednu nogu uz pridržavanje. Zatvorite oči

i pokušajte raširiti ruke. U tom položaju ostanete par sekundi pa vratite ruke na zid. Promenite nogu i ponovite isto sa drugom nogom.

Ponovite vežbu 10 puta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

10. Sedeći položaj,  držati motkicu opruženim rukama ispred tela, saviti ruke u laktovima tako da motkica bude u visini grudi pa opružiti ruike iznad glave.

Vežbu ponoviti 10 puta.

Snežana Drašković, master profesor sporta i fizičkog vaspitanja

NAPOMENA: OVAJ POST  SE SMATRA VLASNIŠTVOM ŽENSKOG CENTRA MILICA I BEZ DOZVOLE SE NE SME DISTRIBUIRATI I KORISTITI